Музика од малих ногу омогућава мозгу да се брже и боље развија, лакше повезује са спољашњим светом, омогућава брже учење језика и бржи развој интелигенције уопште

ПУШТАЊЕ МУЗИКЕ МОЖЕ ДЕЦИ ДА ПОМОГНЕ ДА БОЉЕ ЧИТАЈУ И ЧУВАЈУ УСПОМЕНЕ

Певање тонова „до, ре, ми фа, сол, ла…“, свирање ги таре, бубњева или било какво друго стварање му зике један је од најбољих начина за подстицање ума младе особе. Чак и ако деца крену па напусте часо ве музике када напуне бунтовне тинејџерске годи не, когнитивни неуронаучници кажу да култивација музичке способности у раном добу има користи за цео живот. Пуштање музике може деци да помогне да боље читају, чувају успомене и изговарају разли чите језике. У недавној студији објављеној у Јоурнал оф Неуросциенце научници су открили додатне до казе који подржавају ову тактику изградње мозга. Учење музике у дечјем узрасту, како наводе, запра во чини мозак повезанијим са спољашњим светом, дајући му неуронску „пластичност“ способну да по бољша неуролошке способности ван музике.

ИСКУСТВО ОБЛИКУЈЕ ЉУДСКИ МОЗАК

Ова студија, између осталог, показује како иску ство обликује људски мозак – каже коаутор сту дије Лутз Јанцке, истраживач неуропсихологије на Универзитету у Цириху. Он и његов тим су у сту дији открили да мозак музичара има јаче структур не и функционалне везе у поређењу са оним који нису музичари. Ова појачана међусобна повезаност обухвата део између и унутар можданих хемисфе ра и била је посебно јака у деловима мозга одго ворним за обраду звукова попут музике и говора. Музика није једина пракса која подстиче ове везе, нити је међусобна повезаност корист само код мла дих. Истраживачи су приметили сличне, позитивне промене на мозгу изазване другим активностима – укључујући балет, голф и шах – невезано за узраст човека. Научници кажу да учење било које изазовне вештине има користи за мозак без обзира када се са њом започне.– Налази су битни за било коју врсту стручности, у свим областима у којима човек може да побољша своја знања и вештине интензивном дуготрајном обуком – каже коаутор студије Симон Леиполд, пси хијатар са Универзитета Станфорд.

 ШТА ЈЕ ЗАПРАВО НОВО?

Претходне студије које су истраживале како музи ка утиче на структуру и функцију мозга дале су раз личите резултате. Неки сматрају да су одређени де лови мозга музичара већи и да показују изванредне способности слушања, прикупљања информација. Међутим, многа истраживања су релативно мала и ограничавајућа. Да би дошли до нових доказа Лутз Јанцке и Симон Леиполд и њихове колеге регрутова ли су 103 професионална музичара и 50 особа које се не баве музиком, што је до данас највећи узорак му зичара за истраживање функција мозга. Тим је ко ристио функционалну магнетну резонанцу у стању мировања, структурну магнетну резонанцу и ди фузно тензорско снимање за израчунавање веза у мозгу учесника. Користећи „најсавременије“ техни ке компјутерског алгоритма, тим је потом упоредио скенирање мозга између музичара, музичара са ап солутним слухом и особа које се не баве музиком, проналазећи сличне мождане мреже између оних који су нешто свирали.

КАКО СЕ РАЗЛИКУЈУ МОЗГОВИ МУЗИЧАРА?

Две музичке групе показале су „запањујуће сличне мреже“ у свим анализама, објашњава Јанцке. Али, супротно очекивањима, тим није видео значајну разлику између редовних музичара и оних са апсо лутним слухом у свим мерама функционалне или структурне повезаности.– Мозак свих музичара био је структурно и функ ционално повезан знатно више од не-музичара, по себно у деловима мозга одговорним за говор и звук (посебно у слушним кортексима обе хемисфере). Те везе „несумњиво“ побољшавају музичке способ ности групе – објашњава Леиполд. Група музичара показала је јаче везе између слушних кортекса и дру гих можданих подручја у фронталном, паријетал ном и темпоралном кортексу, за које је познато да су укључене у контролу виших когнитивних функ ција попут меморије, радне меморије и извршних функција.– Ово откриће указује да јаче везе музички поткова них особа могу да имају „ефекте преноса“ на друге домене попут учења језика или развоја интелиген ције. Што су музичари раније почели да се баве му зиком, то је повезаност била јача – објашњава Јанке и додаје да такве позитивне неуронске везе могу да произађу и из других активности, не само из музи ке. На крају, налази поткрепљују доказе да учење но вих ствари, посебно свирање музичког инструмен та, има изузетно позитивне ефекте на развој мозга.