Последњи повод за писање о Нини Лазовић њена је награда освојена недавно на међународном такмичењу „Даворин Јенко“ у Београду, док разлога за дивљење њеном посебном таленту и резултатима које је већ постигла има на претек. Краљевачки „Стеван Мокрањац“ расадник је талената и може се похвалити великим бројем ученика којима је високи пласман малтене загарантован на сваком такмичењу на које оду, али постоји нешто што Нину, ученицу другог разреда средње музичке школе, одваја од већине друге изузетно талентоване деце. Реч је и даље о њеној даровитости и њеном таленту за музику, али разлика је у томе што су они, потпуно несвакидашње, за сада барем трослојни: Нина је сјајна флаутисткиња, одлична је виолончелисткиња, а успешно учи и соло певање.
Њена „прва љубав“ било је виолончело, које је уписала када је била још веома мала и завршила у класи професора Предрага Михаиловића. Такмичила се у том периоду и освајала награде и признања на два можда и најважнија музичка такмичења у нашој земљи – на Републичком такмичењу и на Фестивалу музичких и балетских школа Србије. Ускоро и паралелно са виолончелом, почела је да учи и флауту и на њој је постигла најбоље резултате: Нина се може похвалити чак са десет првих награда и две друге које је освојила такмичећи се у Београду, Пожаревцу, Лазаревцу и Смедереву. Успешна је била свирајући и у камерним дуима и оркестрима. Била је прва челисткиња, али и један од најмлађих чланова, Регионалног симфонијског оркестра са којим је наступала у Краљеву, Пули, Лимбургу и Лиону.
Прошле школске године проглашена је за најуспешнију ученицу основне музичке школе и била је добитница Светосавске награде. То признање оправдала је посебно тиме што ове школске године, веома успешно, завршава два разреда средње школе на одсеку за флауту у класи професорке Лепе Ковачевић, а упоредо иде и на смер за соло певање код професрке Драгане Манојловић. Последњу награду освојила је захваљујући и доброј сарадњи са корепетиторком Милом Величковић (на слици са Нином).
